<?xml version="1.0" ?>
<tmx version="1.4">
  <header creationtool="Avar-Dictionary" srclang="av"/>
  <body>
    <tu tuid="50636">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Гьанивехун сверея, вас! Дур тамашалъи щиб! Гьал щал нужеда тӀад ретӀарал кашишасул гӀабаби гӀадалжал? Гьадинал жалги тӀад ретӀунищ академиялда киналго рукIuнел?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– А поворотись‑ка, сын! Экой ты смешной какой! Что это на вас за поповские подрясники? И эдак все ходят в академии?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Turn round, my boy! How ridiculous you look! What sort of a priest’s cassock have you got on? Does everybody at the academy dress like that?”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50637">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьединал рагӀабиги абулаго вахъана херав Бульба жиндир Киевалъул бурсаялда цӀалулевги вукӀун, инсул рокъове вусарав кӀиявго васасде данде.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Такими словами встретил старый Бульба двух сыновей своих, учившихся в киевской бурсе и приехавших домой к отцу.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>With such words did old Bulba greet his two sons, who had been absent for their education at the Royal Seminary of Kief, and had now returned home to their father.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50638">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьасул васал гьаб параялъ рештӀун рукӀана чуяздаса.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Сыновья его только что слезли с коней.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>His sons had but just dismounted from their horses.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50639">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьал рукӀана гьанжего гьанже къватӀире риччарал семинаристал гӀадин, жиги гъоркьан берал речӀчӀаризарулев кӀиго ярагьuнев, залимав гӀолохъанчи.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Это были два дюжие молодца, еще смотревшие исподлобья, как недавно выпущенные семинаристы.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>They were a couple of stout lads who still looked bashful, as became youths recently released from the seminary.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50640">
      <tuv lang="av">
        <seg>Щулиял, сахлъи цӀубарал гьезул гьомерал жиги нус хъвачӀеб, хӀули гӀадаб цӀияб расул цӀун рукӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Крепкие, здоровые лица их были покрыты первым пухом волос, которого еще не касалась бритва.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Their firm healthy faces were covered with the first down of manhood, down which had, as yet, never known a razor.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50641">
      <tuv lang="av">
        <seg>Инсул рагӀабаз гьал цӀакъ нечезарун рукӀана, гьелъ гьал рагъаричӀого гӀодоре бералги руссинарун чӀун рукӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Они были очень смущены таким приемом отца и стояли неподвижно, потупив глаза в землю.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>They were greatly discomfited by such a reception from their father, and stood motionless with eyes fixed upon the ground.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50642">
      <tuv lang="av">
        <seg>- ЧӀая, чӀая! Цо дун лъикӀ балагьизе тея нужехъ, - ян абулеб букӀана гьас доре-гьанире васалги сверизарулаго. - Нужер гьал тушлухъазул халалъиго щиб! Вабабай, тушлухъазухъ! Дуньялалдаго рукӀун ратиларо жиги гьадинал тушлухъал. Нужерго цояв векерун бихьея! ХӀатӀазда кунчӀбиги жемун гӀодов кколаришали бихьизе.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Стойте, стойте! Дайте мне разглядеть вас хорошенько, – продолжал он, поворачивая их, – какие же длинные на вас свитки ! Экие свитки! Таких свиток еще и на свете не было. А побеги который‑нибудь из вас! я посмотрю, не шлепнется ли он на землю, запутавшися в полы.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Stand still, stand still! let me have a good look at you,” he continued, turning them around. “How long your gaberdines are! What gaberdines! There never were such gaberdines in the world before. Just run, one of you! I want to see whether you will not get entangled in the skirts, and fall down.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50643">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Велъанхъуге, велъанхъуге, дада! - ан абуна, ахир, гьазул кӀудиявас.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Не смейся, не смейся, батьку! – сказал наконец старший из них.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Don’t laugh, don’t laugh, father!” said the eldest lad at length.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50644">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Балагьея мун гьасул гӀамалалъул кӀодолъиялъухъ! Щайдай дун велъанхъуларев?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Смотри ты, какой пышный ! А отчего ж бы не смеяться?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“How touchy we are! Why shouldn’t I laugh?”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50645">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Щайго; аллагьасхӀа, мун дир эмен вугониги, велъанхъизе лъугьун тун хадув вухила.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Да так, хоть ты мне и батько, а как будешь смеяться, то, ей‑богу, поколочу!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Because, although you are my father, if you laugh, by heavens, I will strike you!”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50646">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Огь, гьадинав-додинав вас! Кин, эмениш вухилев?.. - ан абуна Тарас Бульбаца, гӀажаиблъун цо чанго гали нахъехунги тӀамун.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Ах ты, сякой‑такой сын! Как, батька?.. – сказал Тарас Бульба, отступивши с удивлением несколько шагов назад.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“What kind of son are you? what, strike your father!” exclaimed Taras Bulba, retreating several paces in amazement.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50647">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Эмен вугониги батӀалъи гьечӀо. Дун валъаргъунев чи щив вугониги, хал гьабизе гьечӀо, я хӀурмат гьабун тезе гьечӀо.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Да хоть и батька. За обиду не посмотрю и не уважу никого.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Yes, even my father. I don’t stop to consider persons when an insult is in question.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50648">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Кинаб къагӀидаялъ дуе дунгун вагъизе бокьун бугеб? Заруцайиш?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Как же хочешь ты со мною биться? разве на кулаки?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“So you want to fight me? with your fist, eh?”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50649">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Кинаб къагӀидаялъ букӀаниги, батӀалъи гьечӀо.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Да уж на чем бы то ни было.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Any way.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50650">
      <tuv lang="av">
        <seg>- РачӀаха, гьедин батани заруца рагъизин! - ан абуна Тарас Бульбаца, гъуждулги гурун. - Балагьизин цо, заруца вагъиялъулъ кинав чи мун вугевали!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Ну, давай на кулаки! – говорил Тарас Бульба, засучив рукава, – посмотрю я, что за человек ты в кулаке!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Well, let it be fisticuffs,” said Taras Bulba, turning up his sleeves. “I’ll see what sort of a man you are with your fists.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50651">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьедин эменги васги, гӀемераб мехалъ цоцада рихьичӀогоги рукӀун хошбаш гьабиялъул бакӀалда, цин нахъе нахъегӀан къан хад гьабулаго, цин нахъуйги тӀаде-тӀаде рилъун цоцазул хьалбазда, курмузда, мугъазда зарал разе лъугьана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>И отец с сыном, вместо приветствия после давней отлучки, начали насаживать друг другу тумаки и в бока, и в поясницу, и в грудь, то отступая и оглядываясь, то вновь наступая.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>And father and son, in lieu of a pleasant greeting after long separation, began to deal each other heavy blows on ribs, back, and chest, now retreating and looking at each other, now attacking afresh.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50652">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Вай лъикӀал гӀадамал, талихӀ кьеги, цо балагьея: херав гӀадаллъун вуго! тӀубан гӀакълуго босун буго! - ян абулеб букӀана нуцӀцӀил кӀалтӀа чӀун йикӀарай кьер тӀурай, хӀалакъай ва хӀеренай, жиги жиндирго хириял лъималазда къвал базе щвечӀей эбелалъ. - Лъимал рачӀун руго рокъоре, лъагӀалидасаги цӀикӀкӀун бан буго гьал рихьичӀого, гьасда гьабизе ракӀалде ккараб жо бихьулариш: заруца вагъизе!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Смотрите, добрые люди: одурел старый! совсем спятил с ума! – говорила бледная, худощавая и добрая мать их, стоявшая у порога и не успевшая еще обнять ненаглядных детей своих. – Дети приехали домой, больше году их не видали, а он задумал невесть что: на кулаки биться!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Look, good people! the old man has gone mad! he has lost his senses completely!” screamed their pale, ugly, kindly mother, who was standing on the threshold, and had not yet succeeded in embracing her darling children. “The children have come home, we have not seen them for over a year; and now he has taken some strange freak—he’s pommelling them.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50653">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Гьавги вагъизе гӀемер цӀакъав вукӀун вуго! - ян абулеб букӀана Бульбаца, чӀезеги чӀун.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Да он славно бьется! – говорил Бульба, остановившись.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Yes, he fights well,” said Bulba, pausing;</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50654">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Валлагь вуго цӀакъав! - ан абулеб букӀана гьас тӀадеги, тӀад бугеб ретӀел битӀа-бишизабулаго. - ХӀалго бихьичӀебанишин ккезабуна. ЦӀакъaв козак вукӀина! Гьа, гьанже хошгелди дир вас! РачӀа баизин! - Эменги васги къочаризе лъугьана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Ей‑богу, хорошо! – продолжал он, немного оправляясь, – так, хоть бы даже и не пробовать. Добрый будет козак! Ну, здорово, сынку! почеломкаемся! – И отец с сыном стали целоваться.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“well, by heavens!” he continued, rather as if excusing himself, “although he has never tried his hand at it before, he will make a good Cossack! Now, welcome, son! embrace me,” and father and son began to kiss each other.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50655">
      <tuv lang="av">
        <seg>- ЦӀакъ лъикӀ, дир вас! Гьеле гьедин, дун гӀадин вухе шив вугониги. ГӀадамасеги мукӀурлъуге! Амма, кин бугониги тамашаяб ретӀел буго дуда тӀад: гьаб квар щиб гьаниса бехе далун бугеб?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Добре, сынку! Вот так колоти всякого, как меня тузил; никому не спускай! А все‑таки на тебе смешное убранство: что это за веревка висит?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Good lad! see that you hit every one as you pommelled me; don’t let any one escape. Nevertheless your clothes are ridiculous all the same. What rope is this hanging there?</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50656">
      <tuv lang="av">
        <seg>Мун, гӀабдал, щай чӀарав реже квералги риччан? - абун абулеб букӀана гьас, гьитӀинасдехун вуссун. - Щай дуца, гьвел тӀинчӀ, дун вухуларев?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>А ты, бейбас, что стоишь и руки опустил? – говорил он, обращаясь к младшему, – что ж ты, собачий сын, не колотишь меня?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>— And you, you lout, why are you standing there with your hands hanging beside you?” he added, turning to the youngest. “Why don’t you fight me? you son of a dog!”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50657">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Гьанжеги гьасда ракӀалде ккараб жо бихьулиш! - ан абулеб букӀана гьитӀинасда къочарулей йикӀарай эбелалъ. - РакӀалде ккараб жого бихьулариш гьасда. Васас жиндирго эмен вухулеб гӀадатдай! Гьелде ирга щуниш гьанже бугеб: гӀолилаб лъимер, гьадабгонияб нухги тун вачӀун, свакан вугев... (Гьаб лъимадул къогоялдаса цӀикӀкӀун сон гӀумруялъулги букӀана, битӀухъе сажень халалъудаги букӀана). Гьесие гьанже свакги чучун, кванагъаназе къваригӀун буго, гьавин абуни, кьабезе-тӀамизе бокьун!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Вот еще что выдумал! – говорила мать, обнимавшая между тем младшего. – И придет же в голову этакое, чтобы дитя родное било отца. Да будто и до того теперь: дитя молодое, проехало столько пути, утомилось (это дитя было двадцати с лишком лет и ровно в сажень ростом), ему бы теперь нужно опочить и поесть чего‑нибудь, а он заставляет его биться!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“What an idea!” said the mother, who had managed in the meantime to embrace her youngest. “Who ever heard of children fighting their own father? That’s enough for the present; the child is young, he has had a long journey, he is tired.” The child was over twenty, and about six feet high. “He ought to rest, and eat something; and you set him to fighting!”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50658">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Огьо, балагьараб мехалъ, мун бабал гурга вугин, кколеб буго дида! - ян абулеб букӀана Бульбаца. - Дуца эбелалъухъ гӀинтӀамуге вас: гьей йиго чӀужугӀадан, гьелда расцин жо лъаларо. Кинаб реэди нужее букӀине кколеб? Нужее бугеб реэди буго бацӀцӀадаб авлахъ ва ярагьунеб чу: гьеле нужее реэди! Гьаб хвалчен бихьулиш нужеда? - гьале, гьаб буго нужер эбел! Нужеда малъулеб щинаб жо гьадингосеб чӀанда буго: нужер гьеб академияги, нужер гьел тӀолго книжкабиги, букваралги, философияги, гьеб нужер бутӀрулъе бугӀулеб щинабжо, гьеб кинабго щибалицин лъалареб жо буго, дица гьеб кинабго жо малъицин гьабуларо!.. - Гьениб Бульбаца тӀехьалда хъвазецин бегьулареб рагӀи гьоркьобе речӀчӀизабуна. - Бищунго лъикӀаб букӀина, гьаб тӀаде бачӀунеб анкьида дица нуж Запорожьялде ритӀани. Гьеле, гьенибин доб гӀелму бугеб, гӀелмуйин абураб мехалъ гӀелмуйиш, гьеб! Доба буго нужее школа; доба гурони гӀураб гӀакълу-лъай щвеларо нужее.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Э, да ты мазунчик, как я вижу! – говорил Бульба. – Не слушай, сынку, матери: она – баба, она ничего не знает. Какая вам нежба? Ваша нежба – чистое поле да добрый конь: вот ваша нежба! А видите вот эту саблю? вот ваша матерь! Это все дрянь, чем набивают головы ваши; и академия, и все те книжки, буквари, и философия – все это ка зна що, я плевать на все это! – Здесь Бульба пригнал в строку такое слово, которое даже не употребляется в печати. – А вот, лучше, я вас на той же неделе отправлю на Запорожье. Вот где наука так наука! Там вам школа; там только наберетесь разуму.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“You are a gabbler!” said Bulba. “Don’t listen to your mother, my lad; she is a woman, and knows nothing. What sort of petting do you need? A clear field and a good horse, that’s the kind of petting for you! And do you see this sword? that’s your mother! All the rest people stuff your heads with is rubbish; the academy, books, primers, philosophy, and all that, I spit upon it all!” Here Bulba added a word which is not used in print. “But I’ll tell you what is best: I’ll take you to Zaporozhe (1) this very week. That’s where there’s science for you! There’s your school; there alone will you gain sense.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50659">
      <tuv lang="av">
        <seg>- ЦохӀого цо анкьицайиш гьал гьанже рокъор рукӀине ругелго? - ян абулеб букӀана, магӀил цӀун бералгун, хӀалакъай херай эбелалъ, гӀадан гурхӀулеб куцалда. - Кеп-рахӀат гьабизего щвеларо гури гьал гъаримазе; эбел-инсул рукъ лъазегӀангицин хутӀизехъинел гьечӀо, балагьун дир бер гӀорцӀизегӀанцин хутӀизехъинел гьечӀо.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– И всего только одну неделю быть им дома? – говорила жалостно, со слезами на глазах, худощавая старуха мать. – И погулять им, бедным, не удастся; не удастся и дому родного узнать, и мне не удастся наглядеться на них!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“And are they only to remain home a week?” said the worn old mother sadly and with tears in her eyes. “The poor boys will have no chance of looking around, no chance of getting acquainted with the home where they were born; there will be no chance for me to get a look at them.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50660">
      <tuv lang="av">
        <seg>- ГӀелин, гӀелин, херай, рурударай! Козак руччабазулгун квалквалев вукӀине гурев вугев. Мунни дурго юбкаялде гъоркье гьелги рачун, ханазда тӀад гӀанкӀу гӀадин чӀун йикӀинеги нахъе къалароан. Йилълъа, йилълъа нахъе, хех столалда тӀад дур бугеб щинаб жо лъея нижее. Хъохъанчадал-мохъанчадал, пуршаби-муршаби ва цойгидал гьуэнал жалги нижее хӀажат гьечӀо; цадахъго куй лъе нижеда цебе, цӀцӀе лъе, кӀикъого сон бараб чагъир лъе! КӀванагӀан цӀикӀкӀун гӀаракъи, гӀаракъиги кишмишниги, щиб щибниги жубараб гуреб, бацӀцӀадаб букӀине ккела, тӀад полопги бан, тӀурараб жо гӀадин чурчудулеб, басандулеб гӀаракъи букӀине ккела.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Полно, полно выть, старуха! Козак не на то, чтобы возиться с бабами. Ты бы спрятала их обоих себе под юбку, да и сидела бы на них, как на куриных яйцах. Ступай, ступай, да ставь нам скорее на стол все, что есть. Не нужно пампушек, медовиков, маковников и других пундиков ; тащи нам всего барана, козу давай, меды сорокалетние! Да горелки побольше, не с выдумками горелки, не с изюмом и всякими вытребеньками , а чистой, пенной горелки, чтобы играла и шипела как бешеная.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Enough, you’ve howled quite enough, old woman! A Cossack is not born to run around after women. You would like to hide them both under your petticoat, and sit upon them as a hen sits on eggs. Go, go, and let us have everything there is on the table in a trice. We don’t want any dumplings, honey-cakes, poppy-cakes, or any other such messes: give us a whole sheep, a goat, mead forty years old, and as much corn-brandy as possible, not with raisins and all sorts of stuff, but plain scorching corn-brandy, which foams and hisses like mad.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50661">
      <tuv lang="av">
        <seg>Бульбаца васал рукъоре жанире рачана, гьаниса къватӀире, рукъ бакӀа-бахарулел рукӀарал, багӀарал маржаналги рарай кӀиго берцинай хъулухъ гьабулей яс кӀанцӀун ячӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Бульба повел сыновей своих в светлицу, откуда проворно выбежали две красивые девки‑прислужницы в червонных монистах, прибиравшие комнаты.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Bulba led his sons into the principal room of the hut; and two pretty servant girls wearing coin necklaces, who were arranging the apartment, ran out quickly.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50662">
      <tuv lang="av">
        <seg>Бихьулеб букӀахе, гьел хӀинкъун ругоан, лъиениги мукӀурлъизе бокьулареб букӀарал панасул васал рачӀиналдаса, ялъуни, бихьинчи вихьидал гьаракьги гьабун, турхьан кӀанцӀунги ун, цинги гӀемер нечеялъ гордил къвалица гьумерги бахчун, гьадинго жидерго ручабазул гӀадат цӀунизе бокьун букӀун батизе буго гьезие.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Они, как видно, испугались приезда паничей, не любивших спускать никому, или же просто хотели соблюсти свой женский обычай: вскрикнуть и броситься опрометью, увидевши мужчину, и потому долго закрываться от сильного стыда рукавом.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>They were either frightened at the arrival of the young men, who did not care to be familiar with anyone; or else they merely wanted to keep up their feminine custom of screaming and rushing away headlong at the sight of a man, and then screening their blushes for some time with their sleeves.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50663">
      <tuv lang="av">
        <seg>Сверун халкъги бакӀарун, гӀисинаб бакъаналъ бандурги кӀутӀун, халатал мугжузул херал ва беццал кочӀохъабаз Украиналда некӀо ахӀулел рукӀун, тарал халкъалъул кучӀдузулъ бицухъе, Украиналда униялде данде рагъизе ва къеркьезе байбихьараб доб рагъулаб, захӀматаб заманалъул къагӀидаялъ къачӀан бугоан рукъ.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Светлица была убрана во вкусе того времени, о котором живые намеки остались только в песнях да в народных думах, уже не поющихся более на Украйне бородатыми старцами‑слепцами в сопровождении тихого треньканья бандуры, в виду обступившего народа; во вкусе того бранного, трудного времени, когда начались разыгрываться схватки и битвы на Украйне за унию.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The hut was furnished according to the fashion of that period—a fashion concerning which hints linger only in the songs and lyrics, no longer sung, alas! in the Ukraine as of yore by blind old men, to the soft tinkling of the native guitar, to the people thronging round them—according to the taste of that warlike and troublous time, of leagues and battles prevailing in the Ukraine after the union.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50664">
      <tuv lang="av">
        <seg>Кинабго жо бацӀцӀадго, батӀаяб кьералъул хӀатӀуца: бохьун бугоан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Все было чисто, вымазано цветной глиною.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Everything was cleanly smeared with coloured clay.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50665">
      <tuv lang="av">
        <seg>Къадада ран хулчби, цӀалал, мокъокъал кколел гьинал, чугӀби кколел гьинал ва тункӀал, гӀажаибго гьабураб, тумакӀул хер балеб лълъар, чода балеб меседил чӀолохъжо, гӀарцуца къачӀараб хӀатӀихьен бугоан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>На стенах – сабли, нагайки, сетки для птиц, невода и ружья, хитро обделанный рог для пороху, золотая уздечка на коня и путы с серебряными бляхами.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>On the walls hung sabres, hunting-whips, nets for birds, fishing-nets, guns, elaborately carved powder-horns, gilded bits for horses, and tether-ropes with silver plates.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50666">
      <tuv lang="av">
        <seg>Рукъалъул гордал некӀсиял килисабазул ратулел гӀадал канлъукъал гургинал цӀур дулгун гӀисинал жал ругоан, добе-гьанибе цвизе бегьулеб цӀерги добегӀан цун гурони балагьун жо бихьулароан гьездасан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Окна в светлице были маленькие, с круглыми тусклыми стеклами, какие встречаются ныне только в старинных церквах, сквозь которые иначе нельзя было глядеть, как приподняв надвижное стекло.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The small window had round dull panes, through which it was impossible to see except by opening the one moveable one.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50667">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гордал ва нуцӀби сверун багӀарал отводал ругоан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Вокруг окон и дверей были красные отводы.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Around the windows and doors red bands were painted.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50668">
      <tuv lang="av">
        <seg>БукӀналъ ругел тахчабазда лъун гӀурчинаб ва хъахӀилаб цӀорол сурахӀаби, шушби ва фляжкаби ругоан. Бульбал рокъоре чанги батӀи-батӀиял нухаз щварал, гъоб бахӀарчилъиялъул заманалъ цӀакъго гӀадатлъун билълъараб жолъун бугеб лъабабилеб ва ункъабилеб кодосан тирун щварал, Венециялда, Турциялда, чергесазул дора гьарурал, гIapaц бекьарал батӀи-батӀиял стакаби, батӀи-батӀияб тайпаялъул месед бекьарал чаркаби ругоан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>На полках по углам стояли кувшины, бутыли и фляжки зеленого и синего стекла, резные серебряные кубки, позолоченные чарки всякой работы: венецейской, турецкой, черкесской, зашедшие в светлицу Бульбы всякими путями, через третьи и четвертые руки, что было весьма обыкновенно в те удалые времена.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>On shelves in one corner stood jugs, bottles, and flasks of green and blue glass, carved silver cups, and gilded drinking vessels of various makes—Venetian, Turkish, Tscherkessian, which had reached Bulba’s cabin by various roads, at third and fourth hand, a thing common enough in those bold days.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50669">
      <tuv lang="av">
        <seg>ТӀолабго рукъ сверун макърал скамейкаби ругоан, кӀалалъ суратазда гъоркь рекъезабун лъураб залимаб стол бугоан; гӀемерал картӀал, тахчаби, кӀичӀалабазул цӀураб тӀад кьер-кьераб чини рекъараб гӀебаб печь бугоан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Берестовые скамьи вокруг всей комнаты; огромный стол под образами в парадном углу; широкая печь с запечьями, уступами и выступами, покрытая цветными пестрыми изразцами.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>There were birch-wood benches all around the room, a huge table under the holy pictures in one corner, and a huge stove covered with particoloured patterns in relief, with spaces between it and the wall.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50670">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьаб кинабго жо, щибаб каникулалъул заманалъ рукъоре лъелго рачӀунел рукӀарал кӀиявго бахӀарчиясда цӀакъ лъай-хъвай бугеб жо букӀана; гьал лъелго рачӀиналъе гӀилла букӀана гьазул жиги чуял рукӀунгутӀи, цоги школалда цӀалулезе чода рекӀун хьвадизе ихтияр кьолеб гӀадат букӀинчӀо.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Все это было очень знакомо нашим двум молодцам, приходившим каждый год домой на каникулярное время; приходившим потому, что у них не было еще коней, и потому, что не в обычае было позволять школярам ездить верхом.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>All this was quite familiar to the two young men, who were wont to come home every year during the dog-days, since they had no horses, and it was not customary to allow students to ride afield on horseback.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50671">
      <tuv lang="av">
        <seg>Ярагъ тӀад барав бокьарав козакас ккун цӀацӀцӀазе бегьулеб кар букӀана гьезул бугеб жого.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>У них были только длинные чубы, за которые мог выдрать их всякий козак, носивший оружие.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The only distinctive things permitted them were long locks of hair on the temples, which every Cossack who bore weapons was entitled to pull.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50672">
      <tuv lang="av">
        <seg>Школаги лъугӀизабун къватӀире гьел рахъун хадуб битӀана Бульбаца гьезие жиндирго илхъидулъа кӀиго барти.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Бульба только при выпуске их послал им из табуна своего пару молодых жеребцов.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>It was only at the end of their course of study that Bulba had sent them a couple of young stallions from his stud.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50673">
      <tuv lang="av">
        <seg>Васал рачӀиналъул хӀурмат гьабун Бульбаца тӀолго нусилбутӀрулги полкалъул рукъов вугевщинав хӀакимги ахӀеян буюрана; гьедин гьезул кӀигоявги цевегосев жин­дирго гьудул есаул Дмитро Товкачги вачӀараб мехалъ, гьас гьал васал гьагъаб параялъ гьадинги абун, рихьизаруна: «Гьале, балагьун бихьея, кинал бахӀарзал ругелали! Сечалде ритӀила хехабго заманалда жаниб».</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Бульба по случаю приезда сыновей велел созвать всех сотников и весь полковой чин, кто только был налицо; и когда пришли двое из них и есаул Дмитро Товкач, старый его товарищ, он им тот же час представил сыновей, говоря: «Вот смотрите, какие молодцы! На Сечь их скоро пошлю».</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Bulba, on the occasion of his sons’ arrival, ordered all the sotniks or captains of hundreds, and all the officers of the band who were of any consequence, to be summoned; and when two of them arrived with his old comrade, the Osaul or sub-chief, Dmitro Tovkatch, he immediately presented the lads, saying, “See what fine young fellows they are! I shall send them to the Setch shortly.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50674">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьалбадерица Бульбадаги кӀиявго васасдаги баркана, цӀакъ лъикӀаб хӀалтӀи гьабизехъинаб бугин нужеца ва гӀолохъанчиясе Запорожьялъул Сечалда гӀадаб лъикӀаб гӀелму букӀине реc гьечӀебанги абуна.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Гости поздравили и Бульбу, и обоих юношей и сказали им, что доброе дело делают и что нет лучшей науки для молодого человека, как Запорожская Сечь.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The guests congratulated Bulba and the young men, telling them they would do well and that there was no better knowledge for a young man than a knowledge of that same Zaporozhian Setch.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50675">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Гьаха, панал вацал, щивас столалда нахъа жинди-жиндие бокьа-бокьараб бакӀ кквея. Гьаха, васал! ТӀоцебе нилъеца гӀаракъи гьекъезин, - абун абулеб букӀана Бульбаца. - Аллагьас талихӀ кьеги! Сахлъи кьеги, васал: дуеги Остап, дуеги Андрий! Аллагьас нуж рагъда кидаго талихӀ бугеллъун гьареги! Нужее христиан диналда гьечӀевщинав чи гъуризе талихӀ кьеги, туркал гъуризеги, татарал гъуризеги талихӀ кьеги; цощинал ляхалги нилъер диналде данде къеркьезе лъугьани, гьел ляхал гъуризеги талихӀ кьеги! Гьа, кквей дурго чарка; гьа, цӀакъаб гьечӀишха гӀаракъи? Латынь мацӀалда щибин абулеб гӀаракъиялда? Гьеле, дир вас, гӀабдалзабийин гъол латынал рукӀарал: гъозда дунялалда гӀаракъи букӀинцин лъалеб букӀинчӀо. Дов латыналъ кучӀдул хъвалев вукӀарасда цӀар щиб чӀоро? Дида хъвай цӀали гьедагӀан цӀакъ лъаларо, гьелъин дида гьев лъаларев: Гораций гуребиш досда цӀар?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Ну ж, паны‑браты, садись всякий, где кому лучше, за стол. Ну, сынки! прежде всего выпьем горелки! – так говорил Бульба. – Боже, благослови! Будьте здоровы, сынки: и ты, Остап, и ты, Андрий! Дай же боже, чтоб вы на войне всегда были удачливы! Чтобы бусурменов били, и турков бы били, и татарву били бы; когда и ляхи начнут что против веры нашей чинить, то и ляхов бы били! Ну, подставляй свою чарку; что, хороша горелка? А как по‑латыни горелка? То‑то, сынку, дурни были латынцы: они и не знали, есть ли на свете горелка. Как, бишь, того звали, что латинские вирши писал? Я грамоте разумею не сильно, а потому и не знаю: Гораций, что ли?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Come, brothers, seat yourselves, each where he likes best, at the table; come, my sons. First of all, let’s take some corn-brandy,” said Bulba. “God bless you! Welcome, lads; you, Ostap, and you, Andrii. God grant that you may always be successful in war, that you may beat the Musselmans and the Turks and the Tatars; and that when the Poles undertake any expedition against our faith, you may beat the Poles. Come, clink your glasses. How now? Is the brandy good? What’s corn-brandy in Latin? The Latins were stupid: they did not know there was such a thing in the world as corn-brandy. What was the name of the man who wrote Latin verses? I don’t know much about reading and writing, so I don’t quite know. Wasn’t it Horace?”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50676">
      <tuv lang="av">
        <seg>«Балагьея цо инсухъ! - ан ракӀалде ккана кӀудияв вас Остапида. - Кинабго жо лъалеб буго херав гьведа, бугониги бихьулариш лъалареб ххвел гьабулев».</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>«Вишь, какой батько! – подумал про себя старший сын, Остап, – все старый, собака, знает, а еще и прикидывается».</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“What a dad!” thought the elder son Ostap. “The old dog knows everything, but he always pretends the contrary.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50677">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Дида ракӀалде ккола архимандритас нужеда гIapaкъидул махӀ сунтӀизецин толеб букӀун батиларо, - ян гаргалев вукӀана Тарас. - МукӀурлъун бихьея цо, васал, нуж лъикӀ рацӀунел рукӀинчӀиш дора чӀегӀермахил ва цӀияб жагадул хьопаз мугъзалъан гӀебеде ва киса-кибеги козакасул бугеб щинаб бакӀалдаса гӀебеде? Нуж цӀакъго гӀакълу бугеллъунги рукӀун, нуж цощинаб цӀалазгицин роркьулел рукӀинчӀищ? Шамат къо рикӀун щаяли гурин щибаб арбагӀ къоялъги, щибаб хамиз къоялъгицин гурищ нужее бутӀа щолеб букӀараб?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Я думаю, архимандрит не давал вам и понюхать горелки, – продолжал Тарас. – А признайтесь, сынки, крепко стегали вас березовыми и свежим вишняком по спине и по всему, что ни есть у козака? А может, так как вы сделались уже слишком разумные, так, может, и плетюганами пороли? Чай, не только по субботам, а доставалось и в середу и в четверги?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“I don’t believe the archimandrite allowed you so much as a smell of corn-brandy,” continued Taras. “Confess, my boys, they thrashed you well with fresh birch-twigs on your backs and all over your Cossack bodies; and perhaps, when you grew too sharp, they beat you with whips. And not on Saturday only, I fancy, but on Wednesday and Thursday.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50678">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Щай гурин, эмен, нилъее гьеб араб-тараб жо ракӀалде щвезабун, - абун жаваб гьабулеб букӀана гӀодове виччан Остапица: - Цебе лъугьараб жо, араб жо!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Нечего, батько, вспоминать, что было, – отвечал хладнокровно Остап, – что было, то прошло!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“What is past, father, need not be recalled; it is done with.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50679">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Гьанже квер хъван бихьеабе цо! - ян абуна Андрияс. - Гьанже квер хъван бихьеабе щивниги чияс. Гьанже ко­дове щвезе те цо кинав вугониги татарав, гьеб мехалъ лъазе буго гьесда, козакасул хвалчен щиб жояли!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Пусть теперь попробует! – сказал Андрий. – Пускай только теперь кто‑нибудь зацепит. Вот пусть только подвернется теперь какая‑нибудь татарва, будет знать она, что за вещь козацкая сабля!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Let them try it know,” said Andrii. “Let anybody just touch me, let any Tatar risk it now, and he’ll soon learn what a Cossack’s sword is like!”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50680">
      <tuv lang="av">
        <seg>- ЦӀакъ лазат, дир вас! Валлагь, цӀакъ лазат! Гьеб гьедин бугелдаса нахъе, дунги вилълъина нужеда цадахъ! АллагьасхӀа вилълъина! Щиб шайтӀаналъухъ балагьун чӀелев дун гьанив? Хурухъанлъун, рукъалъул иш гьабулев чилъун лъугьинейиш, гӀиялги хьихьун, болъоналги хьихьун, чӀужуялъе хӀелхӀелев вукӀинейиш? У, хваабе гьей: дун козак вуго, бакьангуро! Щиб, рагъ гьечӀогойиш? Дун гьадинго вачӀина Запорожьялде нужеда цадахъ, хьвадизе кепалъего вачӀина. АллагьасхӀа, вачӀина!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Добре, сынку! ей‑богу, добре! Да когда на то пошло, то и я с вами еду! ей‑богу, еду! Какого дьявола мне здесь ждать? Чтоб я стал гречкосеем, домоводом, глядеть за овцами да за свиньями да бабиться с женой? Да пропади она: я козак, не хочу! Так что же, что нет войны? Я так поеду с вами на Запорожье, погулять. Ей‑богу, поеду!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Good, my son, by heavens, good! And when it comes to that, I’ll go with you; by heavens, I’ll go too! What should I wait here for? To become a buckwheat-reaper and housekeeper, to look after the sheep and swine, and loaf around with my wife? Away with such nonsense! I am a Cossack; I’ll have none of it! What’s left but war? I’ll go with you to Zaporozhe to carouse; I’ll go, by heavens!”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50681">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьединги абулаго херав Бульба дагь-дагьккун гьалаглъулевго гьалаглъулев вукӀана, ахир, цинги тӀубан ццинги бахъун, столалда нахъа гӀодовчӀаралъусаги вахъун, чӀухӀунги чӀун, гьес дваргъан гӀодоб хӀетӀе кьабуна.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>И старый Бульба мало‑помалу горячился, горячился, наконец рассердился совсем, встал из‑за стола и, приосанившись, топнул ногою.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>And old Bulba, growing warm by degrees and finally quite angry, rose from the table, and, assuming a dignified attitude, stamped his foot.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50682">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Метерго рилъина нилълъ! Нахъе тӀамулеб щибизе? Кинав тушман вачӀинегӀан нилъ гьанир гӀодорчӀун рукӀунел? Гьаб рукъ щиб гьабизе нилъее къваригӀун бугеб? Гьаб кинабго жо щибизе къваригӀараб жо? Гьал суркӀи щибизе къваригӀарал жал? Гьагъадинги абун гьав суркӀбиниги фляжкабиниги цебе бата-батараб гъуризе ва хьвагӀезе лъугьана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Затра же едем! Зачем откладывать! Какого врага мы можем здесь высидеть? На что нам эта хата? К чему нам все это? На что эти горшки? – Сказавши это, он начал колотить и швырять горшки и фляжки.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“We will go tomorrow! Wherefore delay? What enemy can we besiege here? What is this hut to us? What do we want with all these things? What are pots and pans to us?” So saying, he began to knock over the pots and flasks, and to throw them about.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50683">
      <tuv lang="av">
        <seg>Жиндир росасул гьадинал хӀалтӀабазде некӀого ругьунай гъаримай кӀодо, бакӀида тӀад гӀодойчӀовухъе, пашманго балагьун чӀун йикӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Бедная старушка, привыкшая уже к таким поступкам своего мужа, печально глядела, сидя на лавке.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The poor old woman, well used to such freaks on the part of her husband, looked sadly on from her seat on the wall-bench.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50684">
      <tuv lang="av">
        <seg>Щибниги жо абизе кӀвечӀого чӀун йикӀана гьай; амма росасул доб, жиндие балагьаб, хӀукму рагӀун тун хадуб гьалда магӀу кквезе кӀвечӀо; гьадагӀан хехго жиндаса ратӀалъизехъинел ругел лъималазухъ балагьана гьай - гьеб мехалъ гьелъул беразда ва щулаго данде къарал кӀутӀбузда пархелеб бугеб гьалъулъ бугеб сихӀ къотӀараб ургъалил кутакалъул бицине лъидаго хӀал кӀвелароан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Она не смела ничего говорить; но услыша о таком страшном для нее решении, она не могла удержаться от слез; взглянула на детей своих, с которыми угрожала ей такая скорая разлука, – и никто бы не мог описать всей безмолвной силы ее горести, которая, казалось, трепетала в глазах ее и в судорожно сжатых губах.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>She did not dare say a word; but when she heard the decision which was so terrible for her, she could not refrain from tears. As she looked at her children, from whom so speedy a separation was threatened, it is impossible to describe the full force of her speechless grief, which seemed to quiver in her eyes and on her lips convulsively pressed together.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50685">
      <tuv lang="av">
        <seg>Бульба квеш гӀамал мекъав чи вукӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Бульба был упрям страшно.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Bulba was terribly headstrong.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50686">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьев вукӀана захӀматаб XV векалда рашдал гочарун рукӀунел рукӀарал Европаялъул гьаб букӀнилъ гурони рукӀине рес гьечӀел гӀадамазул хасияталъул цо чи; гьеб букӀана, жидер князьзабазги реххун тараб, тӀолго югалъулаб некӀсияб Россия вахӀшиял монголал тӀаде кӀанцӀун чӀанчӀобого гьабураб, цӀа гъун бухӀун рахъу лъугьинабураб заман; жив чӀолев рукъалдаса, къаялдаса махӀрумлъиялъ инсан цӀакълъараб заман; цӀа рекӀун рухӀулел ругел росабазда, квеш ва даим хӀинкъи кьолел мадугьалзабазда данд битӀун къайги чӀван гьезда бадиве валагьизе ругьунлъараб, дунялалда хӀинкъиго букӀунебишан абураб жо кӀочонтараб заман; некӀо ракълиде буссун букӀараб славяназул хӀалалда кьалул цӀаги рекӀун козаклъи баккараб заман букӀана гьеб; гьеб козаклъиян абуни гIypyc тӀабигӀаталъул гӀатӀидаб, гӀурхъи гьечӀеб аваданлъиялъул хасият загьирлъи букӀана; гӀурул аххалъабазда, рахеназда, гӀурул рагӀаллъабазул бищун лъикӀа-лъикӀал бакӀазда щущан инсанасда хӀисабго лъалареб къадаралъул козаказ цӀураб заман букӀана гьеб; гьезул хӀинкъи гьечӀел гьудул-гьалмагъзабаз гьезул къадар лъазе бокьарав хункарасе гьадинаб жаваб кьезе рес букӀана: «Лъида гьел лъалел! тӀолго авлахъалго щущан цӀун руго гьел: гохӀ рикӀкӀун козакав вуго нижер гьанив» абун.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Это был один из тех характеров, которые могли возникнуть только в тяжелый ХV век на полукочующем углу Европы, когда вся южная первобытная Россия, оставленная своими князьями, была опустошена, выжжена дотла неукротимыми набегами монгольских хищников; когда, лишившись дома и кровли, стал здесь отважен человек; когда на пожарищах, в виду грозных соседей и вечной опасности, селился он и привыкал глядеть им прямо в очи, разучившись знать, существует ли какая боязнь на свете; когда бранным пламенем объялся древле мирный славянский дух и завелось козачество – широкая, разгульная замашка русской природы, – и когда все поречья, перевозы, прибрежные пологие и удобные места усеялись козаками, которым и счету никто не ведал, и смелые товарищи их были вправе отвечать султану, пожелавшему знать о числе их: «Кто их знает! у нас их раскидано по всему степу: что байрак, то козак» (что маленький пригорок, там уж и козак).</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>He was one of those characters which could only exist in that fierce fifteenth century, and in that half-nomadic corner of Europe, when the whole of Southern Russia, deserted by its princes, was laid waste and burned to the quick by pitiless troops of Mongolian robbers; when men deprived of house and home grew brave there; when, amid conflagrations, threatening neighbours, and eternal terrors, they settled down, and growing accustomed to looking these things straight in the face, trained themselves not to know that there was such a thing as fear in the world; when the old, peacable Slav spirit was fired with warlike flame, and the Cossack state was instituted—a free, wild outbreak of Russian nature—and when all the river-banks, fords, and like suitable places were peopled by Cossacks, whose number no man knew. Their bold comrades had a right to reply to the Sultan when he asked how many they were, “Who knows? We are scattered all over the steppes; wherever there is a hillock, there is a Cossack.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50687">
      <tuv lang="av">
        <seg>Абухъего гьеб гӀурусазул гучалъул гIaжаибаб гӀаламат букӀана: халкъалъул каранзулъа балагьазул цӀагӀелалъ къватӀибе реххун букӀана гьеб.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Это было, точно, необыкновенное явленье русской силы: его вышибло из народной груди огниво бед.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>It was, in fact, a most remarkable exhibition of Russian strength, forced by dire necessity from the bosom of the people.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50688">
      <tuv lang="av">
        <seg>НекӀо рукӀарал, князьзабазда гьоркьор рикьарал ракьазул бакӀалда, гьаби хьихьулел чагӀазул ва чанахъабазул цӀурал гӀисинал шагьаразул бакӀалда, цоцалъ къеркьолел ва дагӀбадулел рукӀунел рукӀарал ва шагьаразул дармида рукӀунел рукӀарал гӀисинал князьзабазул бакӀалда, чияе квеш хӀинкъи кьолел, ва чиядасан бачӀунеб хӀинкъиялъ гьединго христианиял гурел вахӀшияздехун бугеб рокьукълъиялъ цолъарал росаби, куренал ва околицаби лъугьунел рукӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Вместо прежних уделов, мелких городков, наполненных псарями и ловчими, вместо враждующих и торгующих городами мелких князей возникли грозные селения, курени и околицы, связанные общей опасностью и ненавистью против нехристианских хищников.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>In place of the original provinces with their petty towns, in place of the warring and bartering petty princes ruling in their cities, there arose great colonies, kurens, and districts, bound together by one common danger and hatred against the heathen robbers.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50689">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьезул гьеб даимаб къеркьеялъ ва paxlaт тараб гӀумруялъ Европа жиб кӀалагъоркье буссинабизе букӀараб гьеб хӀаракаталдаса хвассар гьаби историялдасан киназдаго баянго лъалеб жо буго.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Уже известно всем из истории, как их вечная борьба и беспокойная жизнь спасли Европу от неукротимых набегов, грозивших ее опрокинуть.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The story is well known how their incessant warfare and restless existence saved Europe from the merciless hordes which threatened to overwhelm her.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50690">
      <tuv lang="av">
        <seg>РикӀкӀадасел ва къадарал ругониги гьал гӀатӀидал ракьазул бетӀергьабильун князьзабазул бакӀазде ккарал поляказул къирарзабазда козаказул къимат ва гьадинаб кьалулаб хал кквеялъулаб гӀумруялъул пайда бичӀчӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Короли польские, очутившиеся, наместо удельных князей, властителями сих пространных земель, хотя отдаленными и слабыми, поняли значенье козаков и выгоды таковой бранной сторожевой жизни.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The Polish kings, who now found themselves sovereigns, in place of the provincial princes, over these extensive tracts of territory, fully understood, despite the weakness and remoteness of their own rule, the value of the Cossacks, and the advantages of the warlike, untrammelled life led by them.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50691">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьез гьел реццулел рукӀана ва гьеб къагӀидаялда чӀейги лъикӀаблъун гьабулеб букӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Они поощряли их и льстили сему расположению.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>They encouraged them and flattered this disposition of mind.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50692">
      <tuv lang="av">
        <seg>Жалго козаказда гьоркьоса рищарал гетманаз гьезул рикӀкӀадегӀанги чӀун гьабулеб ихтияралдалъун, околицал ва куренал полказде ва низамияб къагӀидаялда гӀуцӀарал округазде руссинаруна.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Под их отдаленною властью гетьманы, избранные из среды самих же козаков, преобразовали околицы и курени в полки и правильные округи.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Under their distant rule, the hetmans or chiefs, chosen from among the Cossacks themselves, redistributed the territory into military districts.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50693">
      <tuv lang="av">
        <seg>Низамалда гӀуцӀараб аскар букӀинчӀо гьеб, гьеб лъиданиги бихьилароан; амма рагъ ккун ва гӀаммаб рагъари ккун тун хадуб микьго къоялдаса нахъе бахъичӀого щивав чи жив бетӀергьанаб чу-ярагъгун вачӀинчӀого рес букӀинчӀо; гьесие гьелъухъ кьолеб мухьги букӀана къирарасул рахъалдасан бачӀунеб цохӀого цо месед; кӀиго анкьида жаниб гьеб къагӀидаялъ данделъулеб аскар, солдат бакӀарун гӀуцӀулеб бокьараб аскаралдаса цӀикӀкӀараб кколеб букӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Это не было строевое собранное войско, его бы никто не увидал; но в случае войны и общего движенья в восемь дней, не больше, всякий являлся на коне, во всем своем вооружении, получа один только червонец платы от короля, – и в две недели набиралось такое войско, какого бы не в силах были набрать никакие рекрутские наборы.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>It was not a standing army, no one saw it; but in case of war and general uprising, it required a week, and no more, for every man to appear on horseback, fully armed, receiving only one ducat from the king; and in two weeks such a force had assembled as no recruiting officers would ever have been able to collect.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50694">
      <tuv lang="av">
        <seg>Рагъ лъугӀанищ, - рагъухъан Днепралъул рагӀаллъабазде, хурдузде ва мегъазде унаан, ччугӀа кквезе лъугьунаан, дармиде валаан, пиво гьабизе жовалаан, ва жиндие бокьухъе вукӀунев козаклъун лъугьунаан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Кончился поход – воин уходил в луга и пашни, на днепровские перевозы, ловил рыбу, торговал, варил пиво и был вольный козак.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>When the expedition was ended, the army dispersed among the fields and meadows and the fords of the Dnieper; each man fished, wrought at his trade, brewed his beer, and was once more a free Cossack.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50695">
      <tuv lang="av">
        <seg>КъватӀисел улкабазул доб заманалъул гӀадамаз гьезул гӀажаибал пагьму-гьунаразде тамашалъи гьабулеб букӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Современные иноземцы дивились тогда справедливо необыкновенным способностям его.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Their foreign contemporaries rightly marvelled at their wonderful qualities.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50696">
      <tuv lang="av">
        <seg>Козакасда лъалареб махшел букӀинчӀо: гӀаракъи бахъиги, гьоко гьабиги, туманкӀул ххер гьабиги, маххукъебелъи дандебайги, гьеб маххукъебелъи гьабиги, гьелда тӀаде жоялъе гӀорхъодаса ворчӀараб куцалда цо гIypyc чиясухъа бажарараб куцалда кеп гьаби ва гьекъолдиги, - гьаб кинабго жоялъе гьунар букӀана гьесул.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Не было ремесла, которого бы не знал козак: накурить вина, снарядить телегу, намолоть пороху, справить кузнецкую, слесарную работу и, в прибавку к тому, гулять напропалую, пить и бражничать, как только может один русский, – все это было ему по плечу.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>There was no handicraft which the Cossack was not expert at: he could distil brandy, build a waggon, make powder, and do blacksmith’s and gunsmith’s work, in addition to committing wild excesses, drinking and carousing as only a Russian can—all this he was equal to.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50697">
      <tuv lang="av">
        <seg>Рагъул заманалъ рачӀине тӀадал, таптаралда хъварал, козаказдаса батӀа, цощинаб кӀудияб къваригӀел ккани бокьун рачӀунезул тӀуранго къукъаби данде гьаризе бегьулеб букӀана: гьел данде гьаризе ккани тӀолго росабазул ва местечкабазул, байдабазда ва базаразда есаулаз бугеб гьечӀеб гьаракьалъ гьаказда тӀадеги рахун гьадин ахӀани гӀолеб букӀана: «Ле, гьекъолдухъаби! гӀелин гьекъел гьабурабги, гӀебеде регун чӀаралги, кьарияб черх тӀутӀазда квинабурабги! Рахъа рагъухъанлъиялъул яхӀгун цӀар бахъизе! Ле, кутнахъаби, хурухъаби, гӀияхъаби, къватӀухъаби! гӀелин кутнада хадур рилълъун тӀогьилал хьитал ракьуца чорок гьарурал ва руччабазухъе хьвадун рагъулаб хӀал чучизабураб! Козакасул букӀине кколеб цӀар бахъинабизе заман щвана!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Кроме рейстровых козаков , считавших обязанностью являться во время войны, можно было во всякое время, в случае : стоило только есаулам пройти по рынкам и площадям всех сел и местечек и прокричать во весь голос, ставши на телегу: «Эй вы, пивники, броварники большой потребности, набрать целые толпы охочекомонных ! полно вам пиво варить, да валяться по запечьям, да кормить своим жирным телом мух! Ступайте славы рыцарской и чести добиваться! Вы, плугари, гречкосеи, овцепасы, баболюбы! полно вам за плугом ходить, да пачкатъ в земле свои желтые чеботы, да подбираться к жинкам и губить силу рыцарскую! Пора доставать козацкой славы!»</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Besides the registered Cossacks, who considered themselves bound to appear in arms in time of war, it was possible to collect at any time, in case of dire need, a whole army of volunteers. All that was required was for the Osaul or sub-chief to traverse the market-places and squares of the villages and hamlets, and shout at the top of his voice, as he stood in his waggon, “Hey, you distillers and beer-brewers! you have brewed enough beer, and lolled on your stoves, and stuffed your fat carcasses with flour, long enough! Rise, win glory and warlike honours! You ploughmen, you reapers of buckwheat, you tenders of sheep, you danglers after women, enough of following the plough, and soiling your yellow shoes in the earth, and courting women, and wasting your warlike strength! The hour has come to win glory for the Cossacks!”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50698">
      <tuv lang="av">
        <seg>Бакъвараб цӀуладе тӀаде кколеб цӀадул тӀириялъул хӀисаб букӀана гьел рагӀабазул.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>И слова эти были как искры, падавшие на сухое дерево.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>These words were like sparks falling on dry wood.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50699">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьеб мехалъ кутнахъабаз кутаби гъурулаан, гьекъел гьабулелаз чирмаби гӀодоре ралаан ва бочкаби гъурулаан, пишачигун даранчияс жиндир пишагун туканги реххунтолаан, рокъоб бугеб щинаб цlapaгӀ гъурулаан, ва чорхолъ рухӀ бугев шинав чи гьеб мехалъ чода рекӀунаан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Пахарь ломал свой плуг, бровари и пивовары кидали свои кади и разбивали бочки, ремесленник и торгаш посылал к черту и ремесло и лавку, бил горшки в доме. И все, что ни было, садилось на коня.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The husbandman broke his plough; the brewers and distillers threw away their casks and destroyed their barrels; the mechanics and merchants sent their trade and their shop to the devil, broke pots and everything else in their homes, and mounted their horses.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50700">
      <tuv lang="av">
        <seg>Словом, русский характер получил здесь могучий, широкий размах, дюжую наружность.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>ХIасил, гlypyc чиясе гьаниб жиндир бугеб гучаб, гIатIидаб хасият, xIaталдаса араб буголъи бихьизабизе рес рекъана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>In short, the Russian character here received a profound development, and manifested a powerful outwards expression.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50701">
      <tuv lang="av">
        <seg>Тарас церегосел кьолболал полковниказул цояв вукӀана: тӀуванго рагъул ахӀиялъе вижарав гӀадав вукӀана гьав, гьасул аслияб хасиятги согӀаб ритӀухълъи букӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Тарас был один из числа коренных, старых полковников: весь был он создан для бранной тревоги и отличался грубой прямотой своего нрава.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Taras was one of the band of old-fashioned leaders; he was born for warlike emotions, and was distinguished for his uprightness of character.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50702">
      <tuv lang="av">
        <seg>Доб заманалъ Польшаялъ лъалаго асар гьабулеб букӀана гlypyc дворяназда.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Тогда влияние Польши начинало уже оказываться на русском дворянстве.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>At that epoch the influence of Poland had already begun to make itself felt upon the Russian nobility.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50703">
      <tuv lang="av">
        <seg>ГӀемерисез поляказул гӀадатал рилълъинарулел рукӀана, дозул гӀадаб бечелъи-гьарзалъи букӀинабулеб букӀана, чӀухӀараб тайпаялъул хъулухъчагӀи ва рокъортарал чӀезарулел рукӀана, чание лучнул, гьаби, гьалбал ахӀи, дворал дозул гӀадинал чӀезарулел рукӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Многие перенимали уже польские обычаи, заводили роскошь, великолепные прислуги, соколов, ловчих, обеды, дворы.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Many had adopted Polish customs, and began to display luxury in splendid staffs of servants, hawks, huntsmen, dinners, and palaces.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50704">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьеб кинабго жо Тарасил рекӀее гӀолеб букӀинчӀо.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Тарасу было это не по сердцу.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>This was not to Taras’s taste.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50705">
      <tuv lang="av">
        <seg>Досие козаказул гӀадатабго гӀумро бокьулеб букӀана, ва жиндирго гьалмагъзабазул, жал Варшавалъул рахъалдехун цӀалездехун дагӀбадун, гьелгун баршун чӀун вукӀунаан, гьезда гьас поляказул паназул лагъзал абун цӀарги тун букӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Он любил простую жизнь козаков и перессорился с теми из своих товарищей, которые были наклонны к варшавской стороне, называя их холопьями польских панов.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>He liked the simple life of the Cossacks, and quarrelled with those of his comrades who were inclined to the Warsaw party, calling them serfs of the Polish nobles.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50706">
      <tuv lang="av">
        <seg>Кидаго гӀодове вуссун, цо хӀалалда чӀоларев гьас жинцаго живго унго-унгояб законалъул нухалъ христиан дин цӀунарав чилъун рикӀкӀунаан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Вечно неугомонный, он считал себя законным защитником православия.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Ever on the alert, he regarded himself as the legal protector of the orthodox faith.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50707">
      <tuv lang="av">
        <seg>ИжарачагӀаз къварилъи гьабунниги, рукъ рикӀун лъолеб харж цӀикӀкӀинабунниги гӀарз баккараб щинаб бакӀалде гьав живго лъикӀав лъугьун унаан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Самоуправно входил в села, где только жаловались на притеснения арендаторов и на прибавку новых пошлин с дыма.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>He entered despotically into any village where there was a general complaint of oppression by the revenue farmers and of the addition of fresh taxes on necessaries.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50708">
      <tuv lang="av">
        <seg>Жинцаго жиндирго козакалги рачун ун гьабулаан гьас гьазие тамихӀ ва жиндиего паризаяблъун гьабуна гьас гьаб хадуб рехсараб лъабабго нухалъ хвалчен къватӀибе цӀазе кколебин абураб жо: комиссарзабаз старшинабазе кколеб хӀурмат гьабичӀого, гьезда цере тӀаса тӀагъурги бахъичӀого комиссарал чӀараб мех цо; христиан дин балъаргъун, умумузул закон цӀунуларого лъугьараб мех кӀиго; ахир, тушманзабилъун батӀаяб диналъул чагӀи ва туркал ккараб мех лъабго; гьезде данде христиан дин кӀодо гьабун, гьелъул xlypматалъе ярагъ бокьараб мехалъ борхизе бегьулеблъун рикӀкӀунаан гьас.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Сам с своими козаками производил над ними расправу и положил себе правилом, что в трех случаях всегда следует взяться за саблю, именно: когда комиссары не уважили в чем старшин и стояли пред ними в шапках, когда поглумились над православием и не почтили предковского закона и, наконец, когда враги были бусурманы и турки, против которых он считал во всяком случае позволительным поднять оружие во славу христианства.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>He and his Cossacks executed justice, and made it a rule that in three cases it was absolutely necessary to resort to the sword. Namely, when the commissioners did not respect the superior officers and stood before them covered; when any one made light of the faith and did not observe the customs of his ancestors; and, finally, when the enemy were Mussulmans or Turks, against whom he considered it permissible, in every case, to draw the sword for the glory of Christianity.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50709">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьанже гьас жинцаго жиндирго рекӀее маслахӀат гьабулеб букӀана, кӀиявго васги вачун Сечалдеги вачӀун гьадин абизе бугин жинцайинги абун: «Гьале, балагьея дица нужее рачун рачӀарал бахӀарзазухъ!» Гьединго гьас, рагъазда лъадарарал киналго церегосел жиндирго гьудулзабазда гьал рихьизаризе ругеб куц, рагъул гӀелмуялъулъ ва рыцарасул лъикӀал хасиятазул цояблъун гьас рикӀунеб гьекъолди-кепалъул гьаз тӀоцере гьаризе ругел гьунаразухъ жив балагьизе вугеб куц рекӀеда ккезабун кеп босулеб букӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Теперь он тешил себя заранее мыслью, как он явится с двумя сыновьями своими на Сечь и скажет: «Вот посмотрите, каких я молодцов привел к вам!»; как представит их всем старым, закаленным в битвах товарищам; как поглядит на первые подвиги их в ратной науке и бражничестве, которое почитал тоже одним из главных достоинств рыцаря.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Now he rejoiced beforehand at the thought of how he would present himself with his two sons at the Setch, and say, “See what fine young fellows I have brought you!” how he would introduce them to all his old comrades, steeled in warfare; how he would observe their first exploits in the sciences of war and of drinking, which was also regarded as one of the principal warlike qualities.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50710">
      <tuv lang="av">
        <seg>Цин гьасда гьал жалго цохӀо ритӀизе ракӀалде ккун букӀана: амма гьезул цӀубай, лугбузул кӀодолъи, гучал чурхдузул берцинлъи бихьараб мехалъ, гьасул рагъулаб рекӀеда цӀа рекӀана, гьалъ, гьениве ине жиндирго согӀаб рекӀее бокьи гурони тӀокӀаб гӀиллаго гьечӀониги нахъеяб къоялъго гьезда цадахъ ине хӀукму гьабуна гьас.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Он сначала хотел было отправить их одних. Но при виде их свежести, рослости, могучей телесной красоты вспыхнул воинский дух его, и он на другой же день решился ехать с ними сам, хотя необходимостью этого была одна упрямая воля.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>At first he had intended to send them forth alone; but at the sight of their freshness, stature, and manly personal beauty his martial spirit flamed up and he resolved to go with them himself the very next day, although there was no necessity for this except his obstinate self-will.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50711">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьев къваригӀараб таралъул тӀалаб гьабизе, буюрухъал кьезе лъугьана, Комиссарал - Польшаялъул магъало бакӀарулел чагӀи, гӀолилал васазе кьалал-матахӀ, чуял рищизе лъугьана, чол бокьазде, амбаразде ваккарана, жидедаго цадахъ ме­тер сапаралде рахъине кколел хъулухъчагӀи рищана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Он уже хлопотал и отдавал приказы, выбирал коней и сбрую для молодых сыновей, наведывался и в конюшни и в амбары, отобрал слуг, которые должны были завтра с ними ехать.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>He began at once to hurry about and give orders; selected horses and trappings for his sons, looked through the stables and storehouses, and chose servants to accompany them on the morrow.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50712">
      <tuv lang="av">
        <seg>Есаул Товкачихъе кьуна гьас жиндирго ихтияр, гьелдаго цадахъ гьас цӀакъ щулаго тӀад къана гьасда жинца Сечалдасан цощинаб хабар битӀани, гьагъаб параялъ цадахъго полкги бачун кӀанцӀе гьенивеян.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Есаулу Товкачу передал свою власть вместе с крепким наказом явиться сей же час со всем полком, если только он подаст из Сечи какую‑нибудь весть.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>He delegated his power to Osaul Tovkatch, and gave with it a strict command to appear with his whole force at the Setch the very instant he should receive a message from him.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50713">
      <tuv lang="av">
        <seg>Кеплъун вугониги, ботӀролъ жиги гьакълил газал ругониги, гьасда щибниги жо кӀоченчӀо.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Хотя он был и навеселе и в голове его еще бродил хмель, однако ж не забыл ничего.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Although he was jolly, and the effects of his drinking bout still lingered in his brain, he forgot nothing.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50714">
      <tuv lang="av">
        <seg>ХӀатта чуял гьекъезеги гьарун, гьезда цебе чӀахӀияб, бищараб ролъ бай абунцин буюрана, ва жиндирго тӀалабаз сваказеги свакан вуссана гьав.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Даже отдал приказ напоить коней и всыпать им в ясли крупной и лучшей пшеницы и пришел усталый от своих забот.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>He even gave orders that the horses should be watered, their cribs filled, and that they should be fed with the finest corn; and then he retired, fatigued with all his labours.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50715">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Гьа, лъимал, гьанже кьижизе къваригӀун руго нилъ, метерин абуни, аллагьас хъвараб жо гьабила. Нижее босенго тӀамуге! Босен хӀажат гьечӀо нижее. Ниж рагьда кьижизе руго.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Ну, дети, теперь надобно спать, а завтра будем делать то, что бог даст. Да не стели нам постель! Нам не нужна постель. Мы будем спать на дворе.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Now, children, we must sleep, but to-morrow we shall do what God wills. Don’t prepare us a bed: we need no bed; we will sleep in the courtyard.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50716">
      <tuv lang="av">
        <seg>Сардица гьанжего гьанже къвал бан букӀана зобалда, амма Бульба кьижизе кидаго хехго вегулаан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Ночь еще только что обняла небо, но Бульба всегда ложился рано.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Night had but just stole over the heavens, but Bulba always went to bed early.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50717">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьав халичаялда тӀад тирщун ккана, тӀад тӀахьазул тӀимугъги бана, шайин абуни сардил гӀураб квач букӀана, гьединго рукъов вугеб мехалъ тӀад хинго жо базе бокъулаан гьесие.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Он развалился на ковре, накрылся бараньим тулупом, потому что ночной воздух был довольно свеж и потому что Бульба любил укрыться потеплее, когда был дома.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>He lay down on a rug and covered himself with a sheepskin pelisse, for the night air was quite sharp and he liked to lie warm when he was at home.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50718">
      <tuv lang="av">
        <seg>Хехабго заманалда гьасул хъунхъуни бахъана, гьасдаго хадуб цадахъго азбар-къоноялъулго хъунхъуни бахъана. Гьелъул батӀи-батӀиял букӀналъ бегун бугеб щинаб жо хъунхъудизе ва бакънал рачине лъугьана, тӀоцеве хъаравулги кьижана, щайин абуни гьас панасул васал рачӀиналъул хӀурмат гьабун киназдасаго цӀикӀкӀун гьекъон букӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Он вскоре захрапел, и за ним последовал весь двор; все, что ни лежало в разных его углах, захрапело и запело; прежде всего заснул сторож, потому что более всех напился для приезда паничей.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>He was soon snoring, and the whole household speedily followed his example. All snored and groaned as they lay in different corners. The watchman went to sleep the first of all, he had drunk so much in honour of the young masters’ home-coming.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50719">
      <tuv lang="av">
        <seg>ЦохӀо гъаримай эбел йикӀана кьижичӀого чӀарай гӀадан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Одна бедная мать не спала.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The mother alone did not sleep.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50720">
      <tuv lang="av">
        <seg>Цоцада аскӀор регун рукӀарал жиндир хириял васазул къаданий кӀусана гьай. Гьай, гьоркьоялъ гьазул гӀолохъанаб, рахъ-рахъалде гьаршун чӀун букӀараб кар халей ва магӀица биччизабулей йикӀана. Цадахъго гьалъул черхалъул сан рикӀкӀун балагьулей йикӀана гьай гьазухъ, тӀолго рекӀелъ ругел щинал хӀалаз балагьулей йикӀана, цадахъго черхго берлъун лъугьун букӀана гьалъул, кигӀан балагьаниги гӀорцӀулей йикӀинчӀо.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Она приникла к изголовью дорогих сыновей своих, лежавших рядом; она расчесывала гребнем их молодые, небрежно всклоченные кудри и смачивала их слезами; она глядела на них вся, глядела всеми чувствами, вся превратилась в одно зрение и не могла наглядеться.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>She bent over the pillow of her beloved sons, as they lay side by side; she smoothed with a comb their carelessly tangled locks, and moistened them with her tears. She gazed at them with her whole soul, with every sense; she was wholly merged in the gaze, and yet she could not gaze enough.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50721">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьалъ гьал жиндирго керен кьун гӀезаруна; гьалъ гьал реэдана, кӀудиял гӀезаруна - гьедин бугониги цохӀо параялъ гурони рихьизехъинел рукӀинчӀо гьалда гьал.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Она вскормила их собственною грудью, она возрастила, взлелеяла их – и только на один миг видит их перед собою.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>She had fed them at her own breast, she had tended them and brought them up; and now to see them only for an instant!</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50722">
      <tuv lang="av">
        <seg>«Дир васал! Щибдай нужее лъугьина? Нижеда цебе чӀарабго щибдай» - абун абулеб букӀана гьалъ, ва кидаялиго цӀакъ берцинаб букӀараб гьумер хисизабурал гьормал рукӀкӀалабазулъ чӀолел рукӀана гьелъул магӀил тӀираби.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>«Сыны мои, сыны мои милые! что будет с вами? что ждет вас?» – говорила она, и слезы остановились в морщинах, изменивших ее когда‑то прекрасное лицо.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“My sons, my darling sons! what will become of you! what fate awaits you?” she said, and tears stood in the wrinkles which disfigured her once beautiful face.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50723">
      <tuv lang="av">
        <seg>Абухъего, доб бахӀарчилъиялъул векалъул киналго руччабазул гӀадин батӀалъи гьечӀого, гьалъулги гӀадан гурхӀилеб хӀал букӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>В самом деле, она была жалка, как всякая женщина того удалого века.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>In truth, she was to be pitied, as was every woman of that period.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50724">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьелъ цӀакъ дагьаб заманаялъ, гӀашикъаб, гӀоло­хъанаб гӀумруялъул тӀоцебесеб заманаялъ бетӀербахъи гьабуна вокьулевгун цадахъ, ва цинги хъачӀав вокьулес гьей хвалчае гӀоло, гьалмагъзабазе гӀоло, хьвадиялъе гӀоло рехун толаан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Она миг только жила любовью, только в первую горячку страсти, в первую горячку юности, – и уже суровый прельститель ее покидал ее для сабли, для товарищей, для бражничества.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>She had lived only for a moment of love, only during the first ardour of passion, only during the first flush of youth; and then her grim betrayer had deserted her for the sword, for his comrades and his carouses.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50725">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьалда рос лъагӀалида жаниб кӀиго, ялъуни лъабго къоялъ вихьулаан, цинги цо чанго соналъ тӀатӀала гьасул хабарго къотӀун хутӀулаан.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Она видела мужа в год два‑три дня, и потом несколько лет о нем не бывало слуху.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>She saw her husband two or three days in a year, and then, for several years, heard nothing of him.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50726">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьав вихьараб мехалъ батӀаго, гьесда цадахъ йигеб мехалъ бихьулеб букӀарабищ гьалда лъикӀаб къо, гьебги гӀумруйиш букӀараб?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Да и когда виделась с ним, когда они жили вместе, что за жизнь ее была?</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>And when she did see him, when they did live together, what a life was hers!</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50727">
      <tuv lang="av">
        <seg>Къадру гӀодобе гьаби, хӀатта юхигицин хӀехьезе кколаан гьалъ; гьалъие гьабулеб букӀараб реэди жинда гурхӀун гьабулеб букӀин бихьулаан гьалда; бокьухъе гӀумро гьабулеб эркенаб Запорожьялъ жиделъ согӀаб хасият бижизабулеб, гьал лъудби гьечӀел рыцаразул къукъаялда гьоркьой гьай цо кинабалиго гӀажаибаб рижилъун йикӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Она терпела оскорбления, даже побои; она видела из милости только оказываемые ласки, она была какое‑то странное существо в этом сборище безженных рыцарей, на которых разгульное Запорожье набрасывало суровый колорит свой.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>She endured insult, even blows; she felt caresses bestowed only in pity; she was a misplaced object in that community of unmarried warriors, upon which wandering Zaporozhe cast a colouring of its own.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50728">
      <tuv lang="av">
        <seg>РахӀат - кеп босичӀеб гӀумру гьелда цебесан паркъун ана, ва гьелъул берцинал кӀаркьабазул ва кӀутӀбузул къочаричӀого нур свана ва заманго щвелалде рукӀкӀ-рукӀкӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Молодость без наслаждения мелькнула перед нею, и ее прекрасные свежие щеки и перси без лобзаний отцвели и покрылись преждевременными морщинами.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Her pleasureless youth flitted by; her ripe cheeks and bosom withered away unkissed and became covered with premature wrinkles.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50729">
      <tuv lang="av">
        <seg>Кинабго рокьи, тӀолго гьалъулъ бугеб рекӀел хӀал, чӀужу-гӀадамалъулъ букӀунеб хӀеренлъи ва xIacpaт гьалъул гьаб кинабго эбелалъулъ букӀунеб цохӀо рекӀел хӀалалде буссун букӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Вся любовь, все чувства, все, что есть нежного и страстного в женщине, все обратилось у ней в одно материнское чувство.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Love, feeling, everything that is tender and passionate in a woman, was converted in her into maternal love.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50730">
      <tuv lang="av">
        <seg>БухӀулаго ургьимесгун, хӀасраталда, магӀил цӀун бералгун, гӀалхол хӀинчӀ гӀадин йикӀана гьай жнндир лъималазда тӀад йигъун хутӀун.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Она с жаром, с страстью, с слезами, как степная чайка, вилась над детьми своими.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>She hovered around her children with anxiety, passion, tears, like the gull of the steppes.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50731">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьалъул васал, гьалъул хириял васал нахъе рахъулел руго гьалъухъа, - тӀокӀаб киданиги рихьичӀого хутӀизе нахъе рахъулел руго гьа­лъухъа гьал!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Ее сыновей, ее милых сыновей берут от нее, берут для того, чтобы не увидеть их никогда!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>They were taking her sons, her darling sons, from her—taking them from her, so that she should never see them again!</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50732">
      <tuv lang="av">
        <seg>Лъида лъалеб, тӀоцебе ккараб рагъулъго татарас гьазул бутӀрул къотӀилелниги, чорхол щибаб кесекалъухъ, щибаб бидул тӀанкӀалъухъ pyxlro кьезе гьай хӀадурал гьазул чурхдул гӀалхол нухлулал хӀанчӀаз тIoтIoлаго кире реххун ругелалицин гьалда лъачӀого хутӀилелниги щиб лъалеб.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Кто знает, может быть, при первой битве татарин срубит им головы и она не будет знать, где лежат брошенные тела их, которые расклюет хищная подорожная птица; а за каждую каплю крови их она отдала бы себя всю.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Who knew? Perhaps a Tatar would cut off their heads in the very first skirmish, and she would never know where their deserted bodies might lie, torn by birds of prey; and yet for each single drop of their blood she would have given all hers.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50733">
      <tuv lang="av">
        <seg>Сундасаго бергьунеб макьица данде къазе лъугьарал гьезул беразух, гӀодулаго балагьун чӀарай гьалда ракӀалде кколеб букӀана: «Щиб лъалеб, макьидаса ворчӀун тун хадуб Бульбаца сапаралде рахъин цо кӀигогӀаги къоялъ нахъе тӀамилебниги. Щиб лъалеб, гӀемер гьекъараб мехалъ ракӀалде ккун батизеги бегьула гьесда ине».</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Рыдая, глядела она им в очи, когда всемогущий сон начинал уже смыкать их, и думала: «Авось либо Бульба, проснувшись, отсрочит денька на два отъезд; может быть, он задумал оттого так скоро ехать, что много выпил».</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Sobbing, she gazed into their eyes, and thought, “Perhaps Bulba, when he wakes, will put off their departure for a day or two; perhaps it occurred to him to go so soon because he had been drinking.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50734">
      <tuv lang="av">
        <seg>Зодил борхалъудасан моцӀроца некӀого гвангъизабун букӀана кьижараб халкъалъул цӀураб азбар, керчал гъутӀби, азбар сверун бугеб чали тӀерхьинабун букӀараб чӀахӀ-хъарахъ. Гьайин абуни жиги гӀодойчӀун йикӀана жиндир хириял васазул къаданий, минуталъги бер тӀаса босулеб букӀинчӀо гьалъ гьазда тӀаса, кьижиялъул пикруцин букӀинчӀо гьалъулъ. Рогьине гӀагарлъулеб букӀиналъул махӀ чӀван, чуял киналго гӀурчин харда регун рукӀана, кванайги рехун тун; гъутӀбузул тӀадегӀан ругел тӀанхал шуршузе лъугьана, цинги, дагь-дагь ккун гьеб шуршуриялъул чвахи бищунго гъоркьегӀан ругел тӀанхаздеги щвана. Канлъи биччазегӀан гӀодойчӀана гьай, щибниги черх чӀунтун, сваканги йикӀинчӀо гьай, кӀванагӀан халалъулебани гьаб сордойин абун букӀана гьалъул ракӀ. Авлахъалдасан звангъараб гьаракь рагӀана тайидул, зодир багӀарал мухъал баянго кунчӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Месяц с вышины неба давно уже озарял весь двор, наполненный спящими, густую кучу верб и высокий бурьян, в котором потонул частокол, окружавший двор. Она все сидела в головах милых сыновей своих, ни на минуту не сводила с них глаз и не думала о сне. Уже кони, чуя рассвет, все полегли на траву и перестали есть; верхние листья верб начали лепетать, и мало‑помалу лепечущая струя спустилась по ним до самого низу. Она просидела до самого света, вовсе не была утомлена и внутренне желала, чтобы ночь протянулась как можно дольше. Со степи понеслось звонкое ржание жеребенка; красные полосы ясно сверкнули на небе.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The moon from the summit of the heavens had long since lit up the whole courtyard filled with sleepers, the thick clump of willows, and the tall steppe-grass, which hid the palisade surrounding the court. She still sat at her sons’ pillow, never removing her eyes from them for a moment, nor thinking of sleep. Already the horses, divining the approach of dawn, had ceased eating and lain down upon the grass; the topmost leaves of the willows began to rustle softly, and little by little the rippling rustle descended to their bases. She sat there until daylight, unwearied, and wishing in her heart that the night might prolong itself indefinitely. From the steppes came the ringing neigh of the horses, and red streaks shone brightly in the sky.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50735">
      <tuv lang="av">
        <seg>Хабар гьечӀого ворчун Бульба, тиршун тӀаде вахъана. Сон жинца буюрараб щинаб жо цӀакъ лъикӀ ракӀалда бугоан гьасда.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Бульба вдруг проснулся и вскочил. Он очень хорошо помнил все, что приказывал вчера.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Bulba suddenly awoke, and sprang to his feet. He remembered quite well what he had ordered the night before.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50736">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Гьая, гӀолохъаби, гӀелин кьижарал! Жея! Жея! Чуял гьекъезарея! КӀодо кие арай? - (Даим жиндирго чӀужуялда гьас гьадинаб цӀар абулаан). - Жея кӀодо, хех нижее квен хӀадур гьабе, щайин абуни нижеда цебе кӀудияб сапар буго!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Ну, хлопцы, полно спать! Пора, пора! Напойте коней! А где старá? (Так он обыкновенно называл жену свою.) Живее, стара, готовь нам есть: путь лежит великий!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Now, my men, you’ve slept enough! ‘tis time, ‘tis time! Water the horses! And where is the old woman?” He generally called his wife so. “Be quick, old woman, get us something to eat; the way is long.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50737">
      <tuv lang="av">
        <seg>ТӀарамагъадесеб хьулги къотӀун, кӀодо пашманго хьвархьвалаго рокъое жаниехун йилълъана. МагӀил бералги цӀун радал квание къваригӀунеб щинаб жо хӀадур гьабулей гьай йикӀаго, Бульба жиндирго буюрухъал рикьулев, чуязул бокьов квалквалев жиндир бищун лъикӀаб къай-матахӀ васазе батӀа гьабулев вукӀана. Бурсакал хабар гьечӀого хисун ккана: чорокал чакмабазул бакӀалда гьазда тӀад ретӀун гъокь гӀарцул тӀукъбиги чӀварал багӀараб лакайдул чакмаял ругоан, меседил кунал рохьабаца къарал, азаргониги рукӀкӀиги бугел ЧӀегӀераб ралъадгӀан гӀебал тӀажал ругоан; тӀаждарохьабазда ран симис бугел чӀалал ругоан, чӀалаздехун рухьун халатал рачлал ва цойгидаб, хъалияналъе къваригӀунеб гӀиси-бикъинаб гӀалагъважа бугоан. ТӀасан ретӀараб чухъа гӀадаб жо бугоан билбагӀараб кьералъул, цӀа гӀадин кенчӀолеб тӀасан накъишазул цӀураб рачелги къан; рачлихъ рахъун тӀад накъиш кӀутӀарал турказул тунчул ругоан; хӀатӀазда тенколаго хулчби ругоан. Жиги лъикӀ бакъуца рухӀун рахъинчӀел гьазул гьормал берцинлъун, хъахӀлъундайин кколеб букӀана; гӀолохъанал, чӀегӀерал михъаз гьанже киналиго канчӀго бихьизабулеб букӀана гьезул хъахӀлъи ва гӀолохъанлъиялъул сахлъи цӀубараб, гучаб кьер; меседил тӀохалги гъурал чӀегӀераб тахтадул тӀагърал лъураб мехалъ гьал берцинго рихьулел рукӀана. Гъарибай эбел! Гьалда гьал рихьараб мехалъ каламцин гьабизе кӀвечӀо, бадиб магӀу чӀун хутӀана гьалъул.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Бедная старушка, лишенная последней надежды, уныло поплелась в хату. Между тем как она со слезами готовила все, что нужно к завтраку, Бульба раздавал свои приказания, возился на конюшне и сам выбирал для детей своих лучшие убранства. Бурсаки вдруг преобразились: на них явились, вместо прежних запачканных сапогов, сафьянные красные, с серебряными подковами; шаровары шириною в Черное море, с тысячью складок и со сборами, перетянулись золотым очкуром ; к очкуру прицеплены были длинные ремешки, с кистями и прочими побрякушками, для трубки. Казакин алого цвета, сукна яркого, как огонь, опоясался узорчатым поясом; чеканные турецкие пистолеты были задвинуты за пояс; сабля брякала по ногам. Их лица, еще мало загоревшие, казалось, похорошели и побелели; молодые черные усы теперь как‑то ярче оттеняли белизну их и здоровый, мощный цвет юности; они были хороши под черными бараньими шапками с золотым верхом. Бедная мать как увидела их, и слова не могла промолвить, и слезы остановились в глазах ее.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The poor old woman, deprived of her last hope, slipped sadly into the hut. Whilst she, with tears, prepared what was needed for breakfast, Bulba gave his orders, went to the stable, and selected his best trappings for his children with his own hand. The scholars were suddenly transformed. Red morocco boots with silver heels took the place of their dirty old ones; trousers wide as the Black Sea, with countless folds and plaits, were kept up by golden girdles from which hung long slender thongs, with tassles and other tinkling things, for pipes. Their jackets of scarlet cloth were girt by flowered sashes into which were thrust engraved Turkish pistols; their swords clanked at their heels. Their faces, already a little sunburnt, seemed to have grown handsomer and whiter; their slight black moustaches now cast a more distinct shadow on this pallor and set off their healthy youthful complexions. They looked very handsome in their black sheepskin caps, with cloth-of-gold crowns. When their poor mother saw them, she could not utter a word, and tears stood in her eyes.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50738">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Гьа, васал, кинабго жо хӀадур буго! гӀадада чӀун пайда гьечӀо! - ян абуна, ахир, Бульбаца. - Гьанже, христианазул гӀадат гьабун, сапаралде рахъинегӀан тӀолгоял гӀодорчӀезин.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Ну, сыны, все готово! нечего мешкать! – произнес наконец Бульба. – Теперь, по обычаю христианскому, нужно перед дорогою всем присесть.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Now, my lads, all is ready; no delay!” said Bulba at last. “But we must first all sit down together, in accordance with Christian custom before a journey.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50739">
      <tuv lang="av">
        <seg>ТӀолгоял гӀодорчӀана, хӀатта хӀурмат гьабун нуцӀцӀил кӀалтӀа рахъунчӀун рукӀарал рагьтӀателалцин гӀодорчӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Все сели, не выключая даже и хлопцев, стоявших почтительно у дверей.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>All sat down, not excepting the servants, who had been standing respectfully at the door.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50740">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Гьанже, нухбитӀи гьабе, эбел, дурго васазе! - ян абуна Бульбаца. - БахӀарчилъиялда рагъаги абун, кидаго рыцарасул намус цӀунаги абун, кидаго христиан диналдаса къосунгеги абун гьарде аллагьасда; гьединал рукӀинчӀони дунялалдасаго тӀагӀаги гьал, дунялалда тӀад гьазул махӀцин хутӀугеги! Эбелалда аскӀорегӀан рилълъа, лъимал. Эбелалъул дугӀаялъ лъедаги ракъдадаги цӀунизе руго нуж.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Теперь благослови, мать, детей своих! – сказал Бульба. – Моли бога, чтобы они воевали храбро, защищали бы всегда честь лыцарскую , чтобы стояли всегда за веру Христову, а не то – пусть лучше пропадут, чтобы и духу их не было на свете! Подойдите, дети, к матери: молитва материнская и на воде и на земле спасает.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Now, mother, bless your children,” said Bulba. “Pray God that they may fight bravely, always defend their warlike honour, always defend the faith of Christ; and, if not, that they may die, so that their breath may not be longer in the world.” “Come to your mother, children; a mother’s prayer protects on land and sea.”</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50741">
      <tuv lang="av">
        <seg>Эбел гӀадин тамахай эбелалъ къвал бана гьазда, къочана, цинги бахъун кӀиго кӀудияб гуреб икона, гӀодулаго, горбода бана гьазда.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Мать, слабая, как мать, обняла их, вынула две небольшие иконы, надела им, рыдая, на шею.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The mother, weak as mothers are, embraced them, drew out two small holy pictures, and hung them, sobbing, around their necks.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50742">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Аллагьасе аманат руго нуж... кӀочонге, лъимал нужерго эбел... цохӀо хабаргӀаги битӀе нужерго дихъе... - ТӀокӀай кӀалъазе кӀвечӀо гьалда.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Пусть хранит вас… божья матерь… Не забывайте, сынки, мать вашу… пришлите хоть весточку о себе… – Далее она не могла говорить.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“May God’s mother—keep you! Children, do not forget your mother—send some little word of yourselves—” She could say no more.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50743">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Гьа, рилълъа, лъимал! - ан абуна Бульбаца.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Ну, пойдем, дети! – сказал Бульба.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>“Now, children, let us go,” said Bulba.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50744">
      <tuv lang="av">
        <seg>Рагъида цере чӀезарун рукӀана кьолорал чуял.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>У крыльца стояли оседланные кони.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>At the door stood the horses, ready saddled.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50745">
      <tuv lang="av">
        <seg>Бульба кӀанцӀун жиндирго Чортида тӀаде вахана; гьаб гьалаглъун сукӀараб гӀадин лъугьана къого путгӀанасеб юк жинда тӀаде бахингун, щайин абуни Тарас цӀакъ вакӀав ва вицатав чи вукӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Бульба вскочил на своего Черта, который бешено отшатнулся, почувствовав на себе двадцатипудовое бремя, потому что Тарас был чрезвычайно тяжел и толст.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Bulba sprang upon his “Devil,” which bounded wildly, on feeling on his back a load of over thirty stone, for Taras was extremely stout and heavy.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50746">
      <tuv lang="av">
        <seg>Васалги чуязда рекӀун рихьараб мехалъ, эбел йортун ана гьитӀинасухъе, щайин абуни гьасул гьормалъ кинабалиго хӀеренлъиялъулмахӀ цӀикӀкӀун бугоан; гьалъ къан гьасул озденг ккуна, гьай гьасул кьолода хурхун чӀун йикӀана, куц-мухъго гьалаглъун гьалъ кодоса биччалеб букӀинчӀо гьаб.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Когда увидела мать, что уже и сыны ее сели на коней, она кинулась к меньшому, у которого в чертах лица выражалось более какой‑то нежности: она схватила его за стремя, она прилипнула к седлу его и с отчаяньем в глазах не выпускала его из рук своих.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>When the mother saw that her sons were also mounted, she rushed towards the younger, whose features expressed somewhat more gentleness than those of his brother. She grasped his stirrup, clung to his saddle, and with despair in her eyes, refused to loose her hold.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50747">
      <tuv lang="av">
        <seg>КӀиго залимав козак вачӀун, хӀеренго кодой ккун, гьай рокъое жание йосун ана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Два дюжих козака взяли ее бережно и унесли в хату.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Two stout Cossacks seized her carefully, and bore her back into the hut.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50748">
      <tuv lang="av">
        <seg>Амма гьал каву тун къватӀире лъугьараб мехалъ, гӀалхул чангӀанги тӀадагьго, жинца дунялалда рарал соназда букӀинего букӀунареб куцалда, кавудухъа хъватӀиеги кӀанцӀун, гӀажаибаб кутакалъ чуги чӀезабун, йиххун гьаглъарай жоялъ гӀадин, рекӀедаса араб гьалаглъиялъ гьезул цоясда къочана; гьай гьанжесаги нахъе ячана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Но когда выехали они за ворота, она со всею легкостию дикой козы, несообразной ее летам, выбежала за ворота, с непостижимою силою остановила лошадь и обняла одного из сыновей с какою‑то помешанною, бесчувственною горячностию; ее опять увели.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>But before the cavalcade had passed out of the courtyard, she rushed with the speed of a wild goat, disproportionate to her years, to the gate, stopped a horse with irresistible strength, and embraced one of her sons with mad, unconscious violence. Then they led her away again.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50749">
      <tuv lang="av">
        <seg>ГӀолохъанал козакал пашманго унел рукӀана, инсудаса хӀинкъун магӀуги чӀезабулеб букӀана гьаз; амма эменгийин абуни ха, хӀал лъазе биччачӀого вукӀине хӀаракатги бахъун дагьалъ гӀодове къулун вукӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Молодые козаки ехали смутно и удерживали слезы, боясь отца, который, с своей стороны, был тоже несколько смущен, хотя старался этого не показывать.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The young Cossacks rode on sadly, repressing their tears out of fear of their father, who, on his side, was somewhat moved, although he strove not to show it.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50750">
      <tuv lang="av">
        <seg>Кьерхараб къо букӀана; гӀурчинлъиялъул кунчӀи цӀакъ букӀана; хӀанчӀи киналиго цоцаде гьаркьал данде кколареб куцалда чӀирчӀидулел рукӀана.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>День был серый; зелень сверкала ярко; птицы щебетали как‑то вразлад.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>The morning was grey, the green sward bright, the birds twittered rather discordantly.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50751">
      <tuv lang="av">
        <seg>ЛъикӀалан нух тараб мехалъ гьал нахъехун руссун балагьана: гьазул кули ракьулъе тӀерхьун ун гӀадин бихьулаан; ракьулъан баккун бихьулеб жого гьазул гьитӀинабго минаялъул кӀиго тӀалаги, жидер гIapкьаздаса эхеде гвангаби гӀадин гьал рахунел рукӀунел рукӀарал гъутӀбузул тӀогьалги ругоан; гьазда цебе жиги течӀого хутӀараб жо рикӀкӀада бугеб харибакӀ бугоан, жодер араб тӀолго гӀумруялъул история, хӀатта щубил цӀураб харилъан хьвадилел рукӀарал соназдаса байбихьун, жиндир цӀилъи цӀубарал, хехал хӀатӀазул кумекалдалъун хӀинкъадго тӀурулей йикӀарай кьунсрул чӀегӀерай козачкае нух ккун рукӀунел рукӀарал соназде щвезегӀан гӀумруялъул история, ракӀалде щвезабулеб харибакӀ букӀана гьеб.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Они, проехавши, оглянулись назад; хутор их как будто ушел в землю; только видны были над землей две трубы скромного их домика да вершины дерев, по сучьям которых они лазили, как белки; один только дальний луг еще стлался перед ними, – тот луг, по которому они могли припомнить всю историю своей жизни, от лет, когда катались по росистой траве его, до лет, когда поджидали в нем чернобровую козачку, боязливо перелетавшую через него с помощию своих свежих, быстрых ног.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>They glanced back as they rode. Their paternal farm seemed to have sunk into the earth. All that was visible above the surface were the two chimneys of their modest hut and the tops of the trees up whose trunks they had been used to climb like squirrels. Before them still stretched the field by which they could recall the whole story of their lives, from the years when they rolled in its dewy grass down to the years when they awaited in it the dark-browed Cossack maiden, running timidly across it on quick young feet.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50752">
      <tuv lang="av">
        <seg>Гьаде гьанже бихьулеб жо гъуй бугеб бакӀалдасан баккун, тӀогьиб гьакидаса бахъараб гьакиберги бухьараб, зодихъе янгъизго балагьун чӀараб гIep буго; гьале гьанже гьаз тараб авлахъ мегӀердайин ккола, гьелъ тӀолго жо бахчизабуна.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>Вот уже один только шест над колодцем с привязанным вверху колесом от телеги одиноко торчит в небе; уже равнина, которую они проехали, кажется издали горою и все собою закрыла.</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>There is the pole above the well, with the waggon wheel fastened to its top, rising solitary against the sky; already the level which they have traversed appears a hill in the distance, and now all has disappeared.</seg>
      </tuv>
    </tu>
    <tu tuid="50753">
      <tuv lang="av">
        <seg>- Къо-мех лъикӀ гьитӀинаб мехги, расандаби-хӀатиялги, ва кина-щинабго жоги!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="ru">
        <seg>– Прощайте и детство, и игры, и всё, и всё!</seg>
      </tuv>
      <tuv lang="en">
        <seg>Farewell, childhood, games, all, all, farewell!</seg>
      </tuv>
    </tu>
  </body>
</tmx>
