Collocation Analysis: "щиб"

Found 119 occurrences in 117 sentences.

Example Contexts

Сундасаго бергьунеб макьица данде къазе лъугьарал гьезул беразух, гӀодулаго балагьун чӀарай гьалда ракӀалде кколеб букӀана: «Щиб лъалеб, макьидаса ворчӀун тун хадуб Бульбаца сапаралде рахъин цо кӀигогӀаги къоялъ нахъе тӀамилебниги. Щиб лъалеб, гӀемер гьекъараб мехалъ ракӀалде ккун батизеги бегьула гьесда ине».

Sobbing, she gazed into their eyes, and thought, “Perhaps Bulba, when he wakes, will put off their departure for a day or two; perhaps it occurred to him to go so soon because he had been drinking.”

Лъида лъалеб, тӀоцебе ккараб рагъулъго татарас гьазул бутӀрул къотӀилелниги, чорхол щибаб кесекалъухъ, щибаб бидул тӀанкӀалъухъ pyxlro кьезе гьай хӀадурал гьазул чурхдул гӀалхол нухлулал хӀанчӀаз тIoтIoлаго кире реххун ругелалицин гьалда лъачӀого хутӀилелниги щиб лъалеб.

Who knew? Perhaps a Tatar would cut off their heads in the very first skirmish, and she would never know where their deserted bodies might lie, torn by birds of prey; and yet for each single drop of their blood she would have given all hers.

- Метерго рилъина нилълъ! Нахъе тӀамулеб щибизе? Кинав тушман вачӀинегӀан нилъ гьанир гӀодорчӀун рукӀунел? Гьаб рукъ щиб гьабизе нилъее къваригӀун бугеб? Гьаб кинабго жо щибизе къваригӀараб жо? Гьал суркӀи щибизе къваригӀарал жал? Гьагъадинги абун гьав суркӀбиниги фляжкабиниги цебе бата-батараб гъуризе ва хьвагӀезе лъугьана.

“We will go tomorrow! Wherefore delay? What enemy can we besiege here? What is this hut to us? What do we want with all these things? What are pots and pans to us?” So saying, he began to knock over the pots and flasks, and to throw them about.

- ЦӀакъ лазат, дир вас! Валлагь, цӀакъ лазат! Гьеб гьедин бугелдаса нахъе, дунги вилълъина нужеда цадахъ! АллагьасхӀа вилълъина! Щиб шайтӀаналъухъ балагьун чӀелев дун гьанив? Хурухъанлъун, рукъалъул иш гьабулев чилъун лъугьинейиш, гӀиялги хьихьун, болъоналги хьихьун, чӀужуялъе хӀелхӀелев вукӀинейиш? У, хваабе гьей: дун козак вуго, бакьангуро! Щиб, рагъ гьечӀогойиш? Дун гьадинго вачӀина Запорожьялде нужеда цадахъ, хьвадизе кепалъего вачӀина. АллагьасхӀа, вачӀина!

“Good, my son, by heavens, good! And when it comes to that, I’ll go with you; by heavens, I’ll go too! What should I wait here for? To become a buckwheat-reaper and housekeeper, to look after the sheep and swine, and loaf around with my wife? Away with such nonsense! I am a Cossack; I’ll have none of it! What’s left but war? I’ll go with you to Zaporozhe to carouse; I’ll go, by heavens!”

- Гьанже квер хъван бихьеабе цо! - ян абуна Андрияс. - Гьанже квер хъван бихьеабе щивниги чияс. Гьанже ко­дове щвезе те цо кинав вугониги татарав, гьеб мехалъ лъазе буго гьесда, козакасул хвалчен щиб жояли!

“Let them try it know,” said Andrii. “Let anybody just touch me, let any Tatar risk it now, and he’ll soon learn what a Cossack’s sword is like!”

- Гьаха, панал вацал, щивас столалда нахъа жинди-жиндие бокьа-бокьараб бакӀ кквея. Гьаха, васал! ТӀоцебе нилъеца гӀаракъи гьекъезин, - абун абулеб букӀана Бульбаца. - Аллагьас талихӀ кьеги! Сахлъи кьеги, васал: дуеги Остап, дуеги Андрий! Аллагьас нуж рагъда кидаго талихӀ бугеллъун гьареги! Нужее христиан диналда гьечӀевщинав чи гъуризе талихӀ кьеги, туркал гъуризеги, татарал гъуризеги талихӀ кьеги; цощинал ляхалги нилъер диналде данде къеркьезе лъугьани, гьел ляхал гъуризеги талихӀ кьеги! Гьа, кквей дурго чарка; гьа, цӀакъаб гьечӀишха гӀаракъи? Латынь мацӀалда щибин абулеб гӀаракъиялда? Гьеле, дир вас, гӀабдалзабийин гъол латынал рукӀарал: гъозда дунялалда гӀаракъи букӀинцин лъалеб букӀинчӀо. Дов латыналъ кучӀдул хъвалев вукӀарасда цӀар щиб чӀоро? Дида хъвай цӀали гьедагӀан цӀакъ лъаларо, гьелъин дида гьев лъаларев: Гораций гуребиш досда цӀар?

“Come, brothers, seat yourselves, each where he likes best, at the table; come, my sons. First of all, let’s take some corn-brandy,” said Bulba. “God bless you! Welcome, lads; you, Ostap, and you, Andrii. God grant that you may always be successful in war, that you may beat the Musselmans and the Turks and the Tatars; and that when the Poles undertake any expedition against our faith, you may beat the Poles. Come, clink your glasses. How now? Is the brandy good? What’s corn-brandy in Latin? The Latins were stupid: they did not know there was such a thing in the world as corn-brandy. What was the name of the man who wrote Latin verses? I don’t know much about reading and writing, so I don’t quite know. Wasn’t it Horace?”

- ГӀелин, гӀелин, херай, рурударай! Козак руччабазулгун квалквалев вукӀине гурев вугев. Мунни дурго юбкаялде гъоркье гьелги рачун, ханазда тӀад гӀанкӀу гӀадин чӀун йикӀинеги нахъе къалароан. Йилълъа, йилълъа нахъе, хех столалда тӀад дур бугеб щинаб жо лъея нижее. Хъохъанчадал-мохъанчадал, пуршаби-муршаби ва цойгидал гьуэнал жалги нижее хӀажат гьечӀо; цадахъго куй лъе нижеда цебе, цӀцӀе лъе, кӀикъого сон бараб чагъир лъе! КӀванагӀан цӀикӀкӀун гӀаракъи, гӀаракъиги кишмишниги, щиб щибниги жубараб гуреб, бацӀцӀадаб букӀине ккела, тӀад полопги бан, тӀурараб жо гӀадин чурчудулеб, басандулеб гӀаракъи букӀине ккела.

“Enough, you’ve howled quite enough, old woman! A Cossack is not born to run around after women. You would like to hide them both under your petticoat, and sit upon them as a hen sits on eggs. Go, go, and let us have everything there is on the table in a trice. We don’t want any dumplings, honey-cakes, poppy-cakes, or any other such messes: give us a whole sheep, a goat, mead forty years old, and as much corn-brandy as possible, not with raisins and all sorts of stuff, but plain scorching corn-brandy, which foams and hisses like mad.”

- ЦӀакъ лъикӀ, дир вас! Гьеле гьедин, дун гӀадин вухе шив вугониги. ГӀадамасеги мукӀурлъуге! Амма, кин бугониги тамашаяб ретӀел буго дуда тӀад: гьаб квар щиб гьаниса бехе далун бугеб?

“Good lad! see that you hit every one as you pommelled me; don’t let any one escape. Nevertheless your clothes are ridiculous all the same. What rope is this hanging there?

- ЧӀая, чӀая! Цо дун лъикӀ балагьизе тея нужехъ, - ян абулеб букӀана гьас доре-гьанире васалги сверизарулаго. - Нужер гьал тушлухъазул халалъиго щиб! Вабабай, тушлухъазухъ! Дуньялалдаго рукӀун ратиларо жиги гьадинал тушлухъал. Нужерго цояв векерун бихьея! ХӀатӀазда кунчӀбиги жемун гӀодов кколаришали бихьизе.

“Stand still, stand still! let me have a good look at you,” he continued, turning them around. “How long your gaberdines are! What gaberdines! There never were such gaberdines in the world before. Just run, one of you! I want to see whether you will not get entangled in the skirts, and fall down.”

- Гьанивехун сверея, вас! Дур тамашалъи щиб! Гьал щал нужеда тӀад ретӀарал кашишасул гӀабаби гӀадалжал? Гьадинал жалги тӀад ретӀунищ академиялда киналго рукIuнел?

“Turn round, my boy! How ridiculous you look! What sort of a priest’s cassock have you got on? Does everybody at the academy dress like that?”